Pravilna upotreba antibiotika u lecenju decijih infekcija

Antibiotici danas predstavljaju najupotrebljavanije lekove za lečenje dečijih bolesti. Njihova upotreba je postala toliko česta da se zanemaruje pravi uzrok nastanka infekcije, kao i moguća neželjena dejstva i kontraindikacije koje se mogu javiti pri njihovoj primeni.
Antibiotici su definitivno veoma važni lekovi u terapiji i poseduju svoje jasno definisano mesto u tretiranju većine dečijih infekcija. Međutim, njihova prekomerna i neadekvatna upotreba je jedan od najznačajnijih faktora za pojavu rezistencije bakterija.

Šta su to antibiotici?
Antibiotici su lekovi koji deluju bakteriostatski ili baktericidno, tj usporavaju rast i uništavaju mikroorganizme, u prvom redu bakterije.
Postoji više vrsta antibiotika i oni se dele prema mehanizmu svog dejstva. Međutim, važno je razumeti da antibiotici ne deluju na infekcije izazvane virusima.

Zašto ne uzimati antibiotike preventivno?
Ukoliko dajete svom detetu antibiotike onda kada to nije neophodno, može se desiti da tokom vremena bakterije mutiraju i na taj način postanu otporne na antibiotike koji bi uobičajeno delovali na tu bakteriju. Takve bakterije se nazivaju antibiotik-rezistentne bakterije.
Ove bakterije mogu razviti u organizmu mnogo ozbiljnije infekcije. Da bi se ovakve infekcije izlečile, neophodni su mnogo jači antibiotici koji pre svega mogu imati mnogo izraženije neželjene efekte, a obično i koštaju više.
Dajući svom detetu antibiotike koji mu ne trebaju, neće mu pomoći da se bolje oseća, izlečiti bolest ili sprečiti da se infekcija proširi. Naprotiv, konzumiranje neadekvatnih antibiotika može izazvati ozbiljne neželjene reakcije. Neke od njih i ujedno najčešće su: mučnina, dijareja i stomačni bolovi.
Antibiotici takođe mogu izazvati Clostridium difficile kolitis, odnosno iritaciju creva. Ovo se dešava upravo zbog toga što antibiotici ubijaju normalne bakterije, stanovnike creva, i na taj način omogućavaju bakteriji C. difficile da se prekomerno razmnožava. U tom slučaju mogu nastati dijareja, groznica, stomačni grčevi, a može doći čak i do smrtnog ishoda.
Antibiotici, takođe, mogu izazvati i alergijske reakcije koje zahtevaju urgentnu asistenciju. Devojčice mogu razviti vaginalnu kandidijazu usled prekomerne upotrebe antibiotika.

Šta možete da učinite kako biste bili sigurni da je antibiotik prava terapija za Vaše dete?
· Nikada ne dajite detetu antibiotik na svoju ruku, uvek se prvo konsultujte sa lekarom ili farmaceutom. Nepotrebna upotreba antibiotika može da maskira kliničku sliku bolesti i da onemogući pravilno postavljanje dijagnoze.
· Nemojte se oslanjati na simptome slične simptomima neke od prethodnih bolesti koje je Vaše dete ili neko drugo dete imalo, a čije je lečenje zahtevalo antibiotike, jer simptomi mnogo zavise od godina deteta, tipova mikroorganizama koji prouzrokuju infekciju kao i individualnih karakteristika svakog deteta ponaosob.
· Lekar će izabrati adekvatan antibiotik u zavisnosti od izolovanog uzročnika infekcije, prethodno urađenom laboratorijskom analizom.
· Obavezno napomenite lekaru ukoliko postoje određene alergije kod deteta ili bilo kakvi drugi medicinski problemi. Ovo će pomoći lekaru da izabere najbolju terapiju za Vaše dete.
· Znajte da antibiotici mogu pomoći kod mnogih infekcija izazvanih bakterijama, ali ne i kod virusnih infekcija.

Kako pravilno uzimati antibiotike?
Ako je lekar ipak prepisao antibiotik:

• Dajite detetu antibiotik tačno onako kako je propisano od strane lekara. Doze antibiotika se moraju uzimati u tačno propisanim vremenskim rasponima kako bi se postigao maksimalan efekat. Stoga, budite precizni i poštujte vreme.
  
• Prestajanje davanja antibiotika detetu pre preporučenog vremena je kontraproduktivno, čak i ukoliko se dete primetno bolje oseća. Ukoliko prekinete terapiju pre preporučenog vremena, možda ćete doći u situaciju da će Vašem detetu trebati mnogo jači antibiotici da bi se izlečila određena infekcija, tj razviće se antibiotik-rezistentne bakterije.
  
• Uvek konsultujte lekara ili farmaceuta oko drugih lekova i/ili dijetetskih suplemenata koje dete uzima.
  
• Nemojte koristiti već otvorene a ne iskorišćene suspenzije antibiotika bez da prethodno proverite rok upotrebe. Ukoliko koristite suspenziju antibiotika, dobro promućkajte pre upotrebe.
  
• Izbegavajte davanje antibiotika detetu na pun stomak jer se može usporiti apsorpciju antibiotika, kao i antibiotika iz grupe tetraciklina sa mlekom ili antacidima,.
  
• Posmatrajte sve neobične reakcije dok je dete na terapiji antibioticima. Ukoliko primetite taman urin, svrab ili otoke kod deteta, odmah informišite lekara.
  
• Mnogi antibiotici, među kojima su i ampicillin, amoksicilin i drugi, mogu izazvati blage neželjene efekte kao što su nemiran stomak i povremena dijareja. Ovo nisu razlozi za prekid terapije.

Bakterijska rezistencija
Prekomerna i neadekvatna upotreba antibiotika dovela je do pojave sojeva bakterija koje ispoljavaju rezistenciju. Ova bakterijska rezistencija čini mnoge antibiotike neefikasnim u tretiranju određenih bolesti. Ukoliko je dete inficirano sojem bakterija koje ispoljavaju rezistenciju prema antibiotiku koji je prepisan, velika je verovatnoća da će bolest trajati duže, a ukoliko se radi o ozbiljnijoj infekciji, može se desiti da je neophodna i hospitalizacija. Takođe, dete može infekciju rezistentnim bakterijama preneti i na druge članove porodice.
Ukoliko infekcija Vašeg deteta ipak zahteva antibiotsku terapiju, neophodno je davati detetu upravo onaj antibiotik koji je prepisao lekar, a na bazi laboratorijske analize i identifikacije uzročnika infekcije. Takođe, neophodno je da terapija traje onoliko dugo koliko je lekar prepisao i nikako ne treba prekidati terapiju ranije, čak i ukoliko se dete bolje oseća. Kao što i neadekvatna upotreba antibiotika može dovesti do pojave rezistentnih bakterija, isto tako i neadekvatna dužina terapije i prekidanje terapije pre propisanog perioda može dovesti do pojave rezistencije.


Antibiotici jesu savremena sredstva u borbi protiv infekcija i u tom smislu nijedna druga supstanca ne može da se meri sa njihovim terapijskim efektom. To su generalno bezbedni lekovi za upotrebu, ali sa antibioticima treba biti oprezan, o čemu govore i podaci prema kojima se zbog njihovih neželjenih dejstava u vidu alergija, anafilaktičkog šoka, štetnog delovanja na bubrege, jetru i organe za varenje između 5-10% bolesnika uputi na bolničko lečenje. Zbog svega navedenog, treba biti svestan činjenice da je konzumiranje antibiotika ozbiljna stvar, a lekar taj koji određuje terapiju.

Sastojci kozmetičkih proizvoda koje bi trebalo izbegavati u toku trudnoće i dojenja

Većina trudnica i dojilja zna da ono što unesu u svoj organizam ima veliki uticaj na napredovanje njihove bebe, bez obzira da li se radi o određenom kompleksu vitamina ili previše kofeina. Međutim, mnoge trudnice možda ne znaju da ono što nanose na svoje telo ima jednaku važnost za zdravlje njihove bebe.

Za vreme trudnoće, koža je propustljivija, te brojni sastojci koji se nalaze u preparatima za negu tela mogu da se apsorbuju u krvotok. Takođe, organi i sistemi u bebinom organizmu su u procesu rasta i razvoja i mnogo su osetljiviji na izlaganje hemijskim supstancama. Iako je većina često upotrebljavanih kozmetičkih proizvoda potpuno bezbedna za primenu, postoje i oni sastojci koji mogu biti potencijalna opasnost za Vas i Vašu bebu i treba ih izbegavati. Najbolji način da izbegnete potencijalno toksične supstance je da uvek pročitate etiketu na pakovanju.

Dietanolamin (DEA) i Trietanolamin (TEA) se često koriste kao dodaci za vlaženje u kozmetičkim preparatima, pH podešivači, ili zajedno sa masnim kiselinama kao baza za šampone. TEA izaziva alergijske reakcije, iritacije očiju, i suvoću kose i kože. DEA i TEA lako mogu reagovati sa drugim sastojcima u kozmetičkim preparatima i formirati nitrozamine, izuzetno kancerogene supstance.
Etarska ulja – Ne postoji tačna lista etarskih koje bi trebalo izbegavati u toku trudnoće i dojenja, ali ne preporučuje se upotreba etarskog ulja ruže, ruzmarina, anisa, bosiljka, cimeta, žalfije, kleke, kedra, majorana i timijana.
Ftalati su supstance koje se koriste u kozmetičkim preparatima i to prikriveni pod nazivom "mirisi" (fragrances). Lako se apsorbuju preko noktiju, kože i pluća, a prema navodima organizacije Greenpeace i brojnim studijama, mogu izazvati kancer jetre i bubrega, kao i brojne genitalne abnormalije i deformitete. Apsolutno izbegavati proizvode koji sadrže veštačke mirise, preporučuju eksperti.
Imidazolidinil urea i Diazolidinil urea su najčešće upotrebljavani konzervansi posle parabena, a u isto vreme i glavni uzroci nastanka kontaktnih dermatitisa prema navodima Američke Akademije Dermatologa. Komercijalni nazivi za ove hemikalije su Germall II i Germall 115. Oni oslobađaju velike količine formaldehida koji ima kancerogena svojstva.
Mineralna ulja su ekstrakti nafte i koriste se u različitim kozmetičkim preparatima, kao što su tonici, hidratantni preparati i dekorativna šminka. Izazivaju česte alergijske reakcije.
Natrijum-lauril sulfat (SLS) je sintetska supstanca koja se primarno koristi u šamponima kao deterdžent. Može da izazove iritacije oka, osipe na koži, gubitak kose, sušenje kože i alergijske reakcije. Studije publikovane u Žurnalu Američkog Koledža Toksikologije (The Journal of the American College of Toxicology) su pokazale da SLS prilikom kontakta sa kožom, ulazi u srce, pluća, mozak i jetru i zadržava se u rezidualnim nivoima.
Parabeni - Metil, propil, butil i etil parabeni su supstance, često upotrebljavane kao konzervansi u kozmetičkim preparatima. Na etiketi možete pronaći oznaku PHB (estri p-hidroksi-benzoeve kiseline). Parabeni se absorbuju čak i kroz neozleđenu kožu, a često su uzrok nastanka kontaktnih dermatitisa. Takođe, studija publikovana 2004. godine u Žurnalu primenjene toksikologije (Journal of Applied Toxicology) detektovala je parabene u tumorima dojke usled njihove aktivnosti slične estrogenu.
Placenta – Preparati koji sadrže ekstrakte teleće placente se često koriste u anti-age tretmanima i kremama. Međutim, studije govore da ove preparate treba izbegavati u toku perioda trudnoće i dojenja, jer hormoni iz placente mogu izazvati prekomeran rast grudi kod odojčadi.
Propilen glikol se koristi u kozmetičkim preparatima kao vlažeći agens. U idealnim uslovima, ovaj sastojak se dobija iz biljnog glicerina, pomešanog sa žitnim alkoholom, i obe ove supstance su prirodne. Međutim, mnogo je češći slučaj da je ovaj sastojak zapravo sintetska naftna mešavina. Prema studiji koju je publikovala Američka Akademija Dermatologa, sintetski propilen glikol izaziva česte alergijske reakcije čak i u veoma malim koncentracijama.
Retinoli su snažne supstance i mogu se naći u anti-age preparatima, ublažavaju bore i poboljšavaju tonus kože. Retinol je tip vitamina A koji ubrzava proces obnavljanja ćelija i sprečava razgradnju kolagena. Neke studije su pokazale da visoke doze vitamina A uzete oralno tokom trudnoće mogu biti štetne za bebu. Međutim, ne postoje jasni dokazi da su retinoli koji se nalaze u proizvodima za negu tela štetni, iako su stručnjaci oprezni i preporučuju da se ove supstance izbegavaju u toku trudnoće i dojenja.
Salicilna kiselina, kao i njena forma beta hidroksi kiselina (BHA) se koriste za tretiranje određenih promena na koži i često se nalazi u tonicima, pilinzima i preparatima za čišćenje kože. Studije su pokazale da oralno primenjena salicilna kiselina može izazvati defekte fetusa i mnoge druge komplikacije. Iako ne postoje jasni dokazi da i površinska upotreba ove susptance može izazvati defekte, trebalo bi je izbegavati u toku perioda trudnoće, preporučuju eksperti.Soja - Preparati koji sadrže soju su generalno bezbedni za upotrebu tokom trudnoće, ali soja svojim estrogenim efektom može izazvati tamne fleke na koži, poznatije kao melasma.
Ugljeni katran (Coal Tar) se nalazi u mnogim bojama za kosu i šamponima protiv peruti i psorijaze. FDA je izdala upozorenje konzumentima o mogućem kancerogenom efektu ovog sastojka.
Veštačke boje se koriste kako bi kozmetiku napravile "lepom" i zajedno sa bojama za kosu trebalo bi ih izbegavati jer iritiraju kožu, a veruje se da mogu izazvati i kancer.

Ukoliko primetite da ste koristili proizvod koji sadrži neki od potencijalno opasnih sastojaka, nemojte paničiti, već jednostavno prekinite sa upotrebom istog.

Osipi i ojedi kod beba

Za negu dečije kože, prevenciju nastanka osipa i tretiranje iritirane kože trebalo bi koristiti proizvode bez veštačkih boja i sintetičkih mirisa koji su sami po sebi iritansi. Potražite proizvode koji su pH uravnoteženi sa prirodnim biljnim ekstraktima i esencijalnim uljima poput nevena, hajdučke trave i kamilice, preporučuju dermatolozi.

Proizvodi za negu dečije kože koji pomažu kod pelenske iritacije uključuju:

Neven: Neven ima antiupalna i antimikrobna svojstva i stimuliše obnovu ćelija kože.
Kamilica: Kamilica sprečava oslobađanje histamina i ublažava upalnu reakciju. Stimuliše regeneraciju ćelija kože.
Maslinovo ulje: Maslinovo ulje je poznato kao jedan od najdelotvornijih prirodnih sastojaka u kozmetičkim proizvodima, a poznata je i njegova efikasnost u lečenju psorijaze, ekcema, dermatitisa i problema izrazito suve kože. Prema istraživanjima, maslinovo ulje štiti i od štetnih UVA zraka iako nema zaštitni faktor, a deluje i antifungalno (antigljivično).
Hajdučka trava: Hajdučka trava poseduje izuzetan efekat kod tretiranja osipa na koži, upala kože, kao i grube i iritirane kože.
Aloe vera: Aloe vera pomaže u vraćanju integriteta tkiva i ima ublažavajuća antiupalna i antioksidantska svojstva.
Mahonija: Mahonija sadrži alkaloid berberin koji poseduje antibakterijska, antimikrobna i antiseptička svojstva. Preporučuje se kod svih vrsta ekcema, osipa, pa čak i psorijaze.
Ulje noćurka, suncokretovo ulje: Ova hladno ceđena ulja osiguravaju esencijalne omega-3 omega-6 masne kiseline, važne modulatore kod upalnog procesa. Pomažu u regulaciji epidermalne proliferacije i ljuštenja površinskih delova kože.

Kako bi se sprečila pojava osipa najvažnije je u najvećoj mogućoj meri skratiti vreme kontakta kože s mokraćom, odnosno stolicom. Dečiju kožu je dovoljno prati mlakom vodom i izbegavati antibakterijske i mirišljave sapune, kao i mirišljave vlažne maramice, jer alkohol i parfemi iritiraju kožu. U istraživanjima naučnici ističu da je koža novorođenčeta podložnija negativnim uticajima lokalno primenjenih sastojaka od kože odraslih. Ako se roditelji zaustave i pročitaju deklaraciju na proizvodu za negu dečije kože, otkriće da mnogi proizvodi sadrže sastojke koji mogu biti kontaminirani formaldehidom, 1,4-dioksanom, pa čak i nitrosaminom, a to su sastojci koji mogu izazvati jaku iritaciju kože. Dečji puderi bazirani na talku sadrže sitne čestice koje u kontaktu sa vlagom mogu iritirati kožu i trebalo bi ih izbegavati. Novorođenčad i vrlo male bebe upijaju više hemikalija kroz kožu nego odrasli i zato je neophodno minimalizovati broj proizvoda koje stavljate na kožu male bebe. Kad god možete dajte dečijoj koži priliku da diše, izbegavajte sintetičku bebi odeću i obavezno koristite prirodne proizvode za negu osetljive bebine kože.

http://rs.motherlove.eu/

Mogu li biljke pomoći u uspostavljanju laktacije?

Majčino mleko se i dalje smatra nutritivno najboljom hranom za odojče. Studije su pokazale da se preko 15% žena susreće sa problemom nedovoljne produkcije mleka. Nedostatak mleka se javlja usled neadekvatne ishrane majke, stresa ili nemogućnosti bebe da pravilno sisa. Nema sumnje da je ovaj problem upravo bio razlog zbog koga su identifikovane lekovite biljke koje mogu da pomognu u podsticanju laktacije.

Biljke koje podstiču laktaciju su stekle ovu reputaciju kroz vekove korišćenja širom sveta. Swafford studija iz 2000. godine je pokazala da grčka detelina, piskavica, grčko seno, kozji rog, jarčev rog (Trigonella foenum-graecum) sadrži aktivne supstance, saponine, koji značajno deluju na povećanje produkcije mleka kod ispitivanih dojilja. Takođe, grčka detelina je i bogat izvor esencijalnih masnih kiselina.

Ostale biljke korišćene za podsticanje laktacije i povećanje nivoa mleka su kopriva (Urtica dioica i U. urens) koje se mogu aplikovati lokalno, ili pak, konzumirati u vidu čajeva. Ždraljevina (Galega officinalis) se posebno u Evropi često koristi usled svoje sposobnosti da stimuliše protok mleka kod dojilja. Takođe, stručnjaci preporučuju i konzumiranje čajeva ili tečnih tinktura sledećih biljaka: blaženog čkalja (Cnicus benedictus), anisa (Pimpinella anisum), komorača (Foeniculum vulgare), lista maline (Rubus idaeus), biljke alfalfa (Medicago sativa).

Hmelj (Humulus lupulus) je značajan po svojoj sedativnoj aktivnosti, ali i estrogenom efektu na tkivo dojke, kao i ječam (Hordeum vulgare), za koji se smatra da izaziva oslobađanje prolaktina i na taj način stimuliše lučenje mleka.